... Pravi uzrok pada nacije je nesposobnost čovečanstva da reši socijalne, moralne i duhovne probleme, sve dok je borba za egzistenciju takva da samo najspremniji preživljavaju, postoji zdrav zarvoj individualizma. Kada se reakcije koje postoje u individui eliminišu, originalni napor i inicijativa potisnu i kreativne osobine naruše, rasa postepeno tone u divljaštvo i nestaje. Sličan kraj preti našoj civilizaciji.''

Kada se pažljivo posmatra Teslin život zapaža se povezanost svih duševnih sila u jednu snažnu stvaralačku celinu. Nasuprot parcijalnosti, rekli bismo rascepljenosti, modernog čoveka, koji je intelektualan i proračunat, sav skoncentrisan u umu, i koji najčešće živi paralelno na više nepovezanih planova, kod Tesle se može primetiti u velikoj meri integralnost misli, reči i dela – uma, osećanja i volje.

Za Teslu su intuicija i volja imali gotovo podjednaku ulogu u stvaralačkom procesu kao i intelekt. Koliku je važnost pridavao emocijama govori i podatak koji je sam izneo, da ni u jedan projekat nije ulazio ako prethodno ne bi imao poseban unutrašnji osećaj. U njegovom naučnom radu se može primetiti snažna crta umetničkog. Rezultat nije isključivi cilj stvaralačkog postupka. Sam čin stvaranja za Teslu je gotovo važniji od rezultata.

»Veliki je čovek onaj koji svojim umnim darovima i sposobnostima natkriljuje ostale ljude, koji kao što pčela prikuplja med, prikuplja znanje i otkriva nove istine ali sve to kruniše ljubavlju prema čovečanstvu da mu pomogne da što pre izađe iz beda koje ga pritiskuju: STRAHA, GLADI, NEZNANJA, BOLESTI. Nisu veliki oni koji ponižavaju čoveka, već oni koji ga uzdižu, koji obogaćuju njegovo duhovno nasledstvo i time pomažu njegovoj duhovnoj sreći.« Duboko u sebi Tesla je osećao snažnu potrebu da svojim radom pomogne običnom čoveku.

U toku većeg dela svog života tragao je za onom merom, okolnostima i uslovima koji bi mu obezbedili najbolje funkcionisanje tela i duha. Život je podredio radu, a telo duhu: »Svako treba da gleda na svoje telo kao na neprocenjiv dar koji je dobio od onoga koga voli iznad svega, čudesno delo umetnosti, neopisive lepote i majstorstva nepojmljivog čoveku i toliko delikatnog da reč, dah, pogled, slutnja ili misao, mogu da ga povrede.«

Godine 1933, u svojoj 78-oj godini, još pun energije, izjavio je: »Vodim potpuno nov način života. U mom slučaju on funkcioniše.« Ipak recept koji je primenjivao u svom životu nije preporučivao svakom. Važnim za svaki organizam smatrao je primenu naučnih principa na način života . »Morate činjenice uzeti u obzir – one, koje su telu potrebne«

Na ljudsko telo Tesla je gledao kao na mašinu koja treba da bude pravilno podmazana i uvek održavana čistom. Nije dozvoljavao da neki deo u telu »zarđa«. »Najvažniji elemenat u mom životnom planu su vrsta i način ishrane. Ako mašini ne dajete pravo pogonsko gorivo, ona neće raditi pravilno. Ja se staram da regulišem rad ove mašine prema naučnim principima i u saglasnosti sa zakonima planete na kojoj živimo. ...Na osnovu fizičkog zakona 24 sata su podeljena na dan i noć. Isto tako, u ljudskom životu postoje dva razdoblja. Jedno je razdoblje u kome se radi a drugo u kome se odmara. Shodno ovome, u toku dana treba da postoje i dva osnovna obroka: jedan obrok treba da pruži energiju za svakodnevni rad a drugi da snabde telo materijalom kojim će se krepiti za vreme spavanja... Svaki obrok treba da se sastoji iz proteina i masti. Proteini služe kao građa tela a masti sagorevanjem daju energiju... Ujutru treba uzimati masnu hranu, posebno masti i ulje, jer je to potrebno za rad. Uveče na red dolazi hrana od belančevina jer je potrebna za izgradnju telesnih ćelija...«

Posebnu vrednost pridavao je vegetarijanskom načinu ishrane. Dobar deo života bio je vegetarijanac. Slagao se sa Francuskim naučnikom Kuvijerom (Cuvier) da je čovek po konstituciji udova i vilice, predodređen da se hrani pre biljnom nego životinjskom hranom. Verovao je u čudotvornu moć mleka i redovno ga uzimao.
Posebno je ukazivao na štetno dejstvo namirnica kao što su meso, žumance jajeta, pasulj, grašak i sočivo. U njima ima dosta štetne mokraćne kiseline koja izaziva reumatizam, kostobolju, visok krvni pritisak i druge bolesti. Pirinač je rado i često jeo upravo iz razloga što u njemu nema mnogo mokraćne kiseline.
Izbegavao je sve stimulante kao što su kafa, čaj i duvan ali je preporučivao jednu čašicu dnevno alkohola. Sa dvadeset godina je prestao da puši, a sa šezdeset osam je prestao da pije kafu. Viski je umereno pio sve do početka prohibicije.

Fizičke vežbe i dobar, zdrav san smatrao je, uz dijetu, drugim po važnosti za održavanje dobrog zdravlja. »Još od rane mladosti zanimala me je fizička kultura... Ja nikada ne hodam manje od 10 milja dnevno... Svakoga dana kupam se i izvodim vežbanja u kupatilu.«

»Kada ja spavam, spavam umetnički. Spavati dobro, umetnički, jeste umetnost kao i duboko udisanje vazduha, koje se mora naučiti. To je jedna od tajni Istoka. I ja mislim da sam tu tajnu otkrio. Posle takvog sna, bez obzira kako kratak bio, ja moram da izvodim telesno vežbanje, da bih uravnotežio novostečenu životnu snagu«