ZELENA ARHITEKTURA

MISIJA

Istraživanja pokazuju da je građevinska industrija najveći emiter CO2. U godini koja nas je opomenula da smo previše trošili, želeli smo da ispitamo kako da svojim građevinarstvom ne ugrožavamo prirodu i svoje okruženje. Pojačani timom mladih arhitekata, usmerili smo svoje aktivnosti ka edukaciji mladih arhitekata kroz konkurs za Supernatural eko paviljon, i seriju pratećih radionica i predavanja.

KONKURS

Konkurs za mlade arhitekte (do 35 godina starosti), raspisan u saradnji sa Društvom Arhitekata Beograda imao je za cilj paviljon kao prostorni manifest održivih principa u arhitekturi. Pobedničko rešenje treba da bude izvedeno i prezentovano na samom festivalu, kao i u javnim prostorima grada Beograda pre festivala. Paviljon treba da bude rezultat kreativnog procesa, koji se u prvom krugu odnosi na idejno rešenje, i radionice u drugom krugu, koju pohađa prvih pet plasiranih radova, a koja će predstavljati platformu za razradu predloženih koncepata. Izrada Supernatural Eko Paviljona podržana je od strane USAID Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije.

Sedmodnevna radionica, pod vođstvom Đorđa Stojanovića, docenta Arhitektonskog Fakulteta u Beogradu, predstavlja nastavak istraživanja kroz model paviljona. Po završetku radionice, autori prezentuju rad žiriju na javnoj odbrani, nakon čega se bira rešenje koje će se izvesti a ostalim radovima se dodeljuju nagrade. Radionicu prati serija predavanja iz domena ekološkog dizajna i arhitekture. Žiri konkursa su činili:

- prof. Branislav Mitrovic, arhitekta
- Grozdana Šišović, arhitekta
- doc. Đorđe Stojanović, arhitekta
- Vladimir Nikolić, magistar slikarstva
- Ana Filipović, arhitekta

- Menadžer projekta - Dunja Predić, d.i.a., s.r.

Tekst konkursa možete preuzeti ovde.

PAVILJON

Projektni program za paviljon predviđao je površinu do 35 m2, maksimalne visine do 4m. Paviljon je trebalo da ima višestruku namenu:

izložbeni prostor za nekoliko tipova umetničkih ili primenjenih medija (štampani, video, 3d materijal)
prostor za predavanje za 30 slušalaca
neobavezni prostor za okupljanje

RADIONICA

U prvom krugu konkursa stiglo je 96 radova. Zbog velikog broja radova koji su kvalitetno odgovorili na temu, uži izbor je proširen na 12 radova koji su prošli u drugi krug. Radovi su predstavljali spektar od inovativne prenamene materijala u građevinske, preko suptilnih struktura nenametljivih u prirodnom okruženju, do strukturalnih eksperimenata. Radionica je organizovana na spratu kulturnog centra Grad, gde su se autori svakodnevno konsultovali sa arhitektama Đorđem Stojanovićem i Pavlom Stamenovićem u razradi rešenja i izradi modela.

PRATEĆI PROGRAM

U okviru radionice održana su sledeća predavanja:

- Ranko Božović / En Plus Tech- Beograd, London/ - ekspert u domenu energetske optimizacije u građevinarstvu
- prof. Dr Branimir Jovanović – /Centar Tesla- Beograd/ Centar za obnovljive izvore energije
- Tatjana Rajić, arhitekta /Expeditio- Kotor/ - Nevladina organizacija za podsticanje održivog razvoja
- Nataša Ilinčić i Jugoslava Kljakić /Od- Do Studio – Beograd/ - dizajn i arhitektura


Tanja Rajić - Expeditio	Branimir Jovanović - Centar Tesla

OD-DO ARHITEKTI

ÉDOUARD FRANÇOIS

Specijalni gost predavač bio je francuski rahitekt Fdouard Francois. Čuven po realizacijama smelih ideja u domenu zelene arhitekture, kao što su Zgrada koja buja u Monpeljeu i Cvetni toranj u Parizu, Fransoa je predstavio svoj rad na arhitektonskom fakultetu. To je bilo jedno od onih predavanja sa spontanim aplauzima i dosta smeha. Nadahnjujuća saga o istrajnosti u ideji, eksperimentu i hrabrosti.

Predavanje na arhitektonskom fakultetu u Beogradu

ÉDOUARD FRANÇOIS - Projekti

AND THE WINNER IS

U petak 19. februara u Kulturnom Centru Grad održana je javna odbrana dvanaest autora koji su pohadjali radionicu. Nakon prezentacije radova i njihovih modela, žiri je izabrao dve prve nagrade, od kojih će se izvesti rešenje studia Kako.KO (Vesna Pejović, Vladimir Bevc i Jelena Milojević). Njihov predlog promenjuje sistem nabora na karton kao osnovni građevinski materijal.

Kako.KO je dizajn studio iz Beograda koji u svom radu koristi principe održivog dizajna kroz upotrebu recikliranih materijala poput kartona ili PET flaša. Kako.KO je i organizator Beogradskog Pecha Kucha – internacionalnog foruma kreativnih umova u Beogradu.

Druga prva nagrada pripala je radu Petruševski Ivane.
Treća nagrada pripala je Žarku Uzelcu i Jeleni Pančevac.
Otkupi su dodeljeni Nemanji Kordiću i Lalović Aleksandru, Radulović Vladimiru i Krstanić Đordju.


Maketa pobedničkog rešenja, Kako.KO studio

Supernatural Eko Paviljon je otvoren 29. aprila na Kalemegdanu, kod "Muzičkog paviljona", u 13 časova, a celokupni projekat podržan je od strane USAID Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije.

INTERVJU SA ÉDOUARD FRANÇOIS

Razgovarao: Đorđe Stojanović

đs_Nedavno je objavljena tvoja knjiga B2B2SP. O čemu govori?

ef_Knjiga je klasična monografija. U jednom trenutku karijere odlučiš da sve sabereš i pretočiš u knjigu. Na neki način to je značajan trenutak jer izvlačiš sve suvenire iz svog biroa i pakuješ ih u knjigu. Bilo je dovoljno materijala, nismo iskoristili sve iz projekata, to je bila ideja.

đs_Otkud ideja za naslov? Šta predstavlja akronim?

ef _Potičem iz istorijske, kraljevske porodice. Svega osamdeset porodica vodi poreklo od francuskog kralja, a ime je zapravo veoma dugačko, baron ………….. Nemoguće je izgovoriti ga, ali sam smatrao da nekako treba da ga iskoristim, da se predstavim, budući da je Fransoa glupo ime, pa sam odlučio da nešto uradim s tim i iskoristio sam sva prva slova s brojevima za ime koje zvuči kao neki rok bend ili arhitektonski biro poput MVRDV, a i meni je prijalo, ljude to intrigira, svi me pitaju šta predstavlja.

đs_Da li ti to što si potomak kralja pomaže da dođeš do boljih klijenata?

ef _Ne, ne. Nimalo.

đs_Nisam mislio ozbiljno. Zanima me tvoj odnos s klijentima. Na osnovu tvog današnjeg predavanja rekao bih da uvek uspevaš da ostvariš određeni odnos sa njima.

ef _Mislim da klijenti biraju mene, naravno na period od tri godine. Toliko traje projekat − od crtanja do izgradnje prođu Edouard Francois lecturing tri godine. Uvek je važno biti veoma samopouzdan pred klijentima. Imam puno klijenata koji bi pre odabrali dosadnu arhitekturu sa zanimljivim arhitektom nego zanimljivu arhitekturu sa dosadnim arhitektom.
Na primer, sa Monpeljeom sam imao veoma dobro iskustvo. Mi se znatno razlikujemo, ali na kraju smo uspeli dobro da sarađujemo. Važno je da nemate seks sa klijentom odmah, već da se upoznate pre jebanja. Isto je i u životu − ako se jebeš sa devojkom odmah po prvom viđanju, nema nikakvih izgleda da će ta veza opstati. Vi se plašite jedno drugog, tako ništa ne postižete. Ista je stvar i sa klijentom.
Kad smo kod Monpeljea, odnosa između klijenta i mene, mi smo se mesec dana nalazili na ručkovima. Pričali smo o svemu i svačemu. Tip je bio zanimljiv, pijanista, otvoren po mnogim pitanjima, ali se njegov plan temeljio na parama. I pored toga uspeo sam da ga ubedim da ću uraditi izuzetno naselje, da ja tako radim, i on je prepoznao vrednost u tome. Složili smo se oko izuzetnosti ovog naselja.

đs_Monpelje hauzing divelopment je projekat kojim si se probio, barem tako kažu mediji. Podržalo ga je francusko ministarstvo kulture u svojoj kampanji o visokokvalitetnoj arhitekturi.

ef _Precizno ću odgovoriti na to. Pre Monpeljea uradio sam jedno malo stambeno naselje, ali naselje koje je bilo veoma poznato i puno puta publikovano. Problem je što je ono bilo vrlo specifično, a javnost nije bila sasvim sigurna da je spremna za takav posao. Kad sam završio Monpelje, dokazao sam da mogu da uradim bilo koji projekat, da mogu da uradim projekat biroa ako treba.

đs_Jedna od tema koju si započeo s Monpeljeom tiče se komponente vremena u arhitekturi. Sa zelenom fasadom zgrada neprestano menja izgled. Izgleda drugačije s promenom prirode tokom godišnjih doba.

ef _Da, komponenta vremena je uvek prisutna u mom radu. Zgrade koje se menjaju su mi veoma važna tema. Na primer, na otvaranju jednog drugog stambenog naselja, Eden Bio, pričao sam o prirodi, drveću i cveću, ali u to vreme nije bilo bilja, ono još nije bilo cvetalo. Zanimljiva stvar je da niko nije pitao gde je cveće, to je kao ona priča kad kralj šeta unaokolo da pokaže svoje novo odelo, a niko se ne usuđuje da kaže da je on u stvari go.

đs_Često provlačiš kako puštaš prirodu da radi svoj posao.

ef _To je krajnja pozicija koju često zauzimam. Za Eden Bio naselje obezbedio sam samo tlo, vrhunsko tlo na koje smo potrošili sav novac i pustio sam prirodu da uradi ostalo. Seme je prirodno izniklo i danas drveće visoko pet metara stoji tamo gde treba. Nekoliko godina nakon što je izgrađeno, ovo naselje je potpuno zeleno. Morali smo da dva puta da objavimo projekat, prvi put sasvim go i drugi put posle nekoliko godina − potpuno zelen.

đs_Zbog čega te privlači istraživanje promene u arhitekturi?

ef _Najbolje je ne odvajati se od zgrade, tako da ona ima svoj sopstveni život. S biljem se zgrada prirodno menja. Ja često kombinujem uređenje zemljišta s prirodom kako bih pustio da zajedno rastu. Naravno, često čujem pozitivne komentare od ljudi koji dolaze da žive u zgradama koje sam projektovao. Postoji razlika između klijenta/izvođača i korisnika. Sećam se, jednom sam u Parizu pokušavao da fotografišem stambenu zgradu Cvetnog tornja potpuno pokrivenog bambusom i, da bih to učinio, pozvonio sam na vrata susedne zgrade, koja je pravo gledala na fasadu Cvetnog tornja. Žena koja me je pustila unutra pričala mi je o svom zadovoljstvu što gleda na zid pod bambusom koji se menja.

đs_Da li ti uvek postavljaju pitanja o prirodi, o tvojoj arhitekturi u odnosu na prirodu?

ef _Ljudi me prilično često pitaju o prirodi. Ja im odgovaram da je to faza mog rada. Ako je Pikaso imao plavi period, ja trenutno imam zeleni period. I mislim da se on približava kraju. Puno ljudi sada priča o tome i to radi, pa se više ne osećam neprijatno.

Ima mnogo drugih stvari za razmišljanje. Na primer, hotel Fouquet je jedna vrsta vertikalnog kolaža, to je potpuno drugačija tema. Morali smo da se pobrinemo oko postojećih zgrada, nismo želeli da ih uništimo, ali u isto vreme nismo želeli ni da stvorimo prostu kopiju. Pitanje pomirenja između starog i novog navodi na razmišljanje o materijalnosti i ukrašavanju.